Prijem
Kozje Stene
Prirodni rezervat koji se nalazi na zapadnom delu planine Kopaonik, na levoj strani klisure Smokovske reke iznad koje se uzdižu vrlo atraktivne stene po kojima je rezervat i dobio naziv.
Obuhvata površinu od 431,98 ha kojom je obuhvaćena klisura, čitav greben Kozje stene, vis Kukavicu i istočne padine brda Jadovnik . U okviru površine ovog rezervata izdvaja se nekoliko specifičnih celina. Kanjonski deo karakteriše endemična i reliktna flora kao i raznovrsna i vrlo brojna fauna.
Reliktne šume klisure Samokovske reke grade smrče i naročito interesantne jele kao i zajednice smrče, jele i vresa (Erico-Piceo–Abietum). Kozje stene su jedini prirodni rezervat u kome raste lokalni endemit Kopaonika Viola kopaonicensis ( kopaonička ljubičica ). Travna vegetacija Jadovnika i Kukavice predstavlja hranidbenu bazu životinjskim vrstama.
Značajan je i ornitološki značaj ovog rezervata jer se tu mogu sresti vrste kao što su: sivi soko (Falco peregrinus), orao zmijar (Circaetus gallicus), osičar (Pernis apivorus), balkanska ušata ševa (Eremophila alpestris balcanica), planinska strnadica (Emberiza cia ), itd .
Koncept zaštite usmeren je na: očuvanje autrohtonih prirodnih vrednosti, praćenje stanja i promena, naročito na populacije retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i osetljivih ekosistema.
Prirodni rezervat koji se nalazi na zapadnom delu planine Kopaonik, na levoj strani klisure Smokovske reke iznad koje se uzdižu vrlo atraktivne stene po kojima je rezervat i dobio naziv.
Obuhvata površinu od 431,98 ha kojom je obuhvaćena klisura, čitav greben Kozje stene, vis Kukavicu i istočne padine brda Jadovnik . U okviru površine ovog rezervata izdvaja se nekoliko specifičnih celina. Kanjonski deo karakteriše endemična i reliktna flora kao i raznovrsna i vrlo brojna fauna.
Reliktne šume klisure Samokovske reke grade smrče i naročito interesantne jele kao i zajednice smrče, jele i vresa (Erico-Piceo–Abietum). Kozje stene su jedini prirodni rezervat u kome raste lokalni endemit Kopaonika Viola kopaonicensis ( kopaonička ljubičica ). Travna vegetacija Jadovnika i Kukavice predstavlja hranidbenu bazu životinjskim vrstama.
Značajan je i ornitološki značaj ovog rezervata jer se tu mogu sresti vrste kao što su: sivi soko (Falco peregrinus), orao zmijar (Circaetus gallicus), osičar (Pernis apivorus), balkanska ušata ševa (Eremophila alpestris balcanica), planinska strnadica (Emberiza cia ), itd .
Koncept zaštite usmeren je na: očuvanje autrohtonih prirodnih vrednosti, praćenje stanja i promena, naročito na populacije retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i osetljivih ekosistema.
